Ćao svima! Ivan ovde, i danas se bavimo jednom veoma važnom temom za sve koji žive ili planiraju život u Austriji – socijalnim osiguranjem. Austrija je poznata po svom snažnom sistemu socijalne zaštite, koji obuhvata širok spektar usluga i pomoći za građane. Ali, kako se snaći u tom sistemu? Koja osiguranja postoje, ko ima pravo na njih, i kako ostvariti svoja prava? U ovom blog postu, detaljno ćemo proći kroz sve ključne aspekte socijalnog osiguranja u Austriji, pružajući vam praktične informacije i odgovore na najčešća pitanja.
4 stuba socijalne sigurnosti: Zdravlje, Nesreća, Penzija i Nezaposlenost
Austrijski sistem socijalnog osiguranja, u svojoj srži, oslanja se na četiri glavna stuba: zdravstveno osiguranje, osiguranje u slučaju nesreće, penzijsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zamislite to kao čvrstu kuću sa četiri noseća zida – svaki zid je ključan za stabilnost i sigurnost, štiteći vas u različitim životnim situacijama.
Zdravstveno osiguranje (Krankenversicherung): Temelj socijalne zaštite
Jedan od temeljnih kamena austrijskog socijalnog sistema je svakako zdravstveno osiguranje. Ono osigurava da svi građani i stanovnici Austrije imaju pristup kvalitetnoj medicinskoj zaštiti. Zdravstveno osiguranje pokriva širok spektar usluga, osiguravajući da niko ne ostane uskraćen za lečenje zbog finansijskih razloga.
Šta konkretno pokriva zdravstveno osiguranje u Austriji? To obuhvata troškove lečenja kod lekara opšte prakse i specijalista, omogućavajući vam da se obratite lekaru za različite zdravstvene probleme, od prehlade do kompleksnijih bolesti. Pokriveno je i bolničko lečenje, ukoliko je neophodan boravak u bolnici, kao i lekovi na recept, što značajno smanjuje finansijski teret u slučaju potrebe za terapijom. Zdravstveno osiguranje takođe uključuje medicinske preglede, kako dijagnostičke, tako i preventivne, pomažući u očuvanju zdravlja i ranom otkrivanju potencijalnih problema. Čak su i stomatološke usluge delimično pokrivene, iako pacijenti često moraju da učestvuju u troškovima za određene stomatološke intervencije.
Da biste pristupili zdravstvenoj zaštiti, ključna je E-Card, elektronska zdravstvena kartica. Ovu karticu dobijate kada se osigurate, i ona vam služi kao dokaz osiguranja prilikom posete lekaru ili bolnici. Jednostavno pokazujete E-Card karticu prilikom dolaska u ordinaciju ili zdravstvenu ustanovu, i troškovi lečenja se direktno obračunavaju sa zdravstvenim osiguranjem. U Austriji generalno postoji slobodan izbor lekara opšte prakse, ali za specijaliste je često potreban uput od lekara opšte prakse.
Važno je napomenuti da u Austriji postoji razlika između obaveznog i privatnog zdravstvenog osiguranja. Ovaj blog post fokusira se na obavezno zdravstveno osiguranje, koje je dostupno većini zaposlenih i građana. Međutim, postoji i mogućnost privatnog zdravstvenog osiguranja, koje nudi dodatne pogodnosti, kao što su brži pristup specijalistima, veći komfor u bolnicama ili pokrivanje troškova za neke usluge koje nisu u potpunosti pokrivene obaveznim osiguranjem. Ipak, velika većina stanovništva oslanja se na kvalitetno i sveobuhvatno obavezno zdravstveno osiguranje. Treba imati na umu da u nekim slučajevima, za određene lekove ili usluge, mogu postojati participacije ili doplate koje pacijenti moraju sami da plate, ali su ti iznosi uglavnom simbolični i regulisani.
Osiguranje u slučaju nesreće (Unfallversicherung): Zaštita na radu i u svakodnevnom životu
Osiguranje u slučaju nesreće je drugi stub socijalnog osiguranja, i ono pruža zaštitu u slučaju nezgoda ili oboljenja koja su povezana sa vašom delatnošću ili određenim svakodnevnim situacijama. Ovo osiguranje je izuzetno važno jer vas štiti od finansijskih posledica nesrećnih slučajeva.
Konkretno, osiguranje u slučaju nesreće pokriva nezgode na radu, kao što su povrede na mašinama ili padovi na radnom mestu. Takođe, obuhvata i nezgode koje se dogode na putu do posla i nazad, štiteći vas već od trenutka kada izađete iz kućnih vrata, pa sve dok se ne vratite kući nakon radnog dana. Ova zaštita se proteže i na put do mesta za obuku i nazad. Zanimljivo je da osiguranje pokriva čak i put od radnog mesta do lekara i nazad, ukoliko je poseta lekaru povezana sa nesrećom na radu i unapred je poznata poslodavcu. Pored toga, osiguranje u slučaju nesreće štiti i putovanja do obdaništa, škole ili privatne ustanove za čuvanje dece, osiguravajući sigurnost i vaših najmlađih.
Penzijsko osiguranje (Pensionsversicherung): Sigurnost u starosti
Penzijsko osiguranje je treći, izuzetno važan stub socijalnog osiguranja, koji ima za cilj da osigura finansijsku sigurnost u starosti. Austrijski sistem penzijskog osiguranja je zakonski obavezan i odnosi se na starosnu penziju, invalidsku penziju, kao i na penzije za udovice/udovce i siročad. Takođe, obuhvata i novac za tuđu negu (Pflegegeld) za osobe kojima je potrebna pomoć i nega u svakodnevnom životu.
Preduslov za ostvarivanje bilo koje vrste penzije su periodi u kojima su uplaćivani doprinosi za osiguranje, odnosno penzijski staž. Penzijski staž se sastoji od “Beitragszeiten” (meseci ličnog plaćanja doprinosa) i “Ersatzzeiten” (meseci u kojima su za osiguranika plaćani doprinosi).
“Beitragszeiten” obuhvataju mesece obaveznog osiguranja, na osnovu zaposlenja za koje se obavezno plaća osiguranje i uplaćuju doprinosi za penziju. U ovo spada i vreme negovanja smrtno obolelog člana porodice (Familienhospizkarenz), što se takođe računa kao period uplaćenih doprinosa. “Beitragszeiten” obuhvataju i mesece dobrovoljnog plaćanja doprinosa za penziju (daljnje, odnosno samostalno osiguranje / Weiter- beziehungsweise Selbstversicherung), omogućavajući fleksibilnost u osiguranju penzijskog staža. Takođe, u “Beitragszeiten” spadaju i naknadno kupljeni meseci školovanja i studija, kao i prva 24 kalendarska meseca posle rođenja deteta za roditelje, ukoliko je tokom tog vremena priman novac za brigu o deci (Kinderbetreuungsgeld).
“Ersatzzeiten”, odnosno vremena u kojima se za osiguranika plaćaju doprinosi, obuhvataju period vaspitavanja dece, prepoznajući važnost roditeljstva za društvo. U “Ersatzzeiten” se računa i vojna služba ili civilna služba, kao i vreme primanja tzv. nedeljnog novca za porodilje (Wochengeldbezug). Takođe, obuhvaćena su i vremena primanja bolovanja, pomoći za nezaposlene ili pomoći za slučaj nužde (Krankengeld, Arbeitslosengeld, Notstandshilfe) posle 31.12.1970., kao i vremena primanja pomoći tokom daljnjeg obrazovanja i pred penziju, kao i pomoći za pokrivanje troškova života.
Visina penzije zavisi od visine uplaćivanih doprinosa tokom radnog veka, kao i od dužine penzijskog staža. Na primer, prosečna starosna penzija u Austriji se kreće oko 1.500 evra mesečno, dok minimalna penzija iznosi oko 1.100 evra mesečno. Naravno, ovi iznosi su samo okvirni i mogu se razlikovati u zavisnosti od individualnih faktora. Važno je napomenuti da se sistem penzijskog osiguranja u Austriji redovno prilagođava demografskim promenama i ekonomskim uslovima, kako bi se osigurala dugoročna finansijska stabilnost i adekvatne penzije za buduće generacije. Za detaljnije informacije o vašem individualnom penzijskom stažu i potencijalnoj penziji, preporučuje se konsultacija sa Pensionsversicherungsanstalt (PVA), institucijom nadležnom za penzijsko osiguranje u Austriji.
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti (Arbeitslosenversicherung): Podrška u teškim vremenima
Četvrti stub socijalnog osiguranja je osiguranje za slučaj nezaposlenosti, koje pruža finansijsku podršku osobama koje su izgubile posao. Ovo osiguranje je obavezno za sve nesamostalno zaposlene osobe i slobodne saradnike (freie DienstnehmerInnen) koji plaćaju socijalne doprinose.
Za ovu vrstu osiguranja i isplatu pomoći nadležan je Zavod za zapošljavanje (Arbeitsmarktservice – AMS). Preko Zavoda za zapošljavanje isplaćuju se različite vrste pomoći, uključujući pomoć za slučaj nezaposlenosti (Arbeitslosengeld), pomoć u slučaju nužde (Notstandshilfe), novac za dalje obrazovanje (Weiterbildungsgeld), novac za daljnje obrazovanje uz rad (Bildungskarenzgeld), novac za starije osobe sa skraćenim radnim vremenom (Altersteilzeitgeld) (koji se isplaćuje firmama u kojima rade te osobe), i pomoć za prekvalifikaciju (Umschulungsgeld).
Visina pomoći za nezaposlenost se obično izračunava kao procenat od prethodne neto plate, i može iznositi do 55% prethodnog primanja. Trajanje primanja pomoći za nezaposlenost zavisi od dužine prethodnog radnog staža i starosti osiguranika, i može trajati od 20 nedelja do godinu dana ili duže u određenim slučajevima. Važno je da se odmah po gubitku posla prijavite Zavodu za zapošljavanje (AMS) kako biste ostvarili pravo na pomoć i dobili podršku u traženju novog posla. AMS takođe nudi različite programe i mere za pomoć nezaposlenima u pronalaženju posla, prekvalifikaciji i integraciji na tržište rada.
Donja granica za plaćanje socijalnih doprinosa (“Geringfügigkeitsgrenze”): Važna odrednica za obim osiguranja
Ključni koncept za razumevanje obima socijalnog osiguranja je “Geringfügigkeitsgrenze”, odnosno donja granica za plaćanje socijalnih doprinosa. U 2025. godini, ova granica iznosi 551,10 evra mesečno.
Šta konkretno znači zarađivati ispod “Geringfügigkeitsgrenze”? Osobe čija mesečna zarada redovno ne prelazi ovu granicu nisu automatski potpuno socijalno osigurane. Konkretno, osigurani su samo za slučaj nesreće, što znači da su zaštićeni od finansijskih posledica nezgoda na radu i putu do posla. Međutim, osobe sa prihodima ispod “Geringfügigkeitsgrenze” ne plaćaju doprinose za zdravstveno, penzijsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, i stoga ne ostvaruju prava iz tih osiguranja. Takođe, vreme provedeno na radu sa zaradom ispod “Geringfügigkeitsgrenze” se ne računa u penzijski staž, što može imati značajne posledice na visinu buduće penzije.
Ipak, važno je znati da postoji mogućnost dobrovoljnog osiguranja za osobe sa niskim primanjima. Ukoliko želite da ostvarite puni obim socijalne zaštite i sakupljate penzijski staž, možete se dobrovoljno osigurati i plaćati doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje, čak i ako zarađujete ispod “Geringfügigkeitsgrenze”. Ova opcija može biti posebno korisna za osobe koje rade nepuno radno vreme ili povremene poslove. Za detaljnije informacije o uslovima i troškovima dobrovoljnog osiguranja, preporučuje se da se konsultujete sa Österreichische Gesundheitskasse (ÖGK) ili Pensionsversicherungsanstalt (PVA).
“Geringfügigkeitsgrenze” se redovno prilagođava i usklađuje sa ekonomskim kretanjima i troškovima života u Austriji. Važno je pratiti aktuelne informacije i promene zakona kako biste bili sigurni da ste u toku sa važećim propisima i granicama.
Dugotrajno osiguranje za negu (Pflegeversicherung) i naknada za negu (Pflegegeld): Pomoć za one kojima je nega najpotrebnija
Još jedan ključni segment austrijskog socijalnog sistema je dugotrajno osiguranje za negu (Pflegeversicherung), koje pruža pomoć i podršku osobama kojima je potrebna dugotrajna nega zbog starosti, bolesti ili invaliditeta. U okviru ovog osiguranja, najznačajnija je naknada za negu (Pflegegeld), finansijska pomoć koja se isplaćuje osobama kojima je potrebna nega, kako bi im se omogućilo da pokriju troškove nege i da žive što je moguće