Nisam ni znala da će jedno mirno prepodne, u kojem sam htela samo da “prošetam oko Belvederea”, postati jedno od onih sećanja koje se zalepi za telo i ostane negde između čula i misli. Tako sam, bez plana i očekivanja, prvi put ušla u Botaničku baštu Univerziteta u Beču. I nisam izašla ista.
Beč je prepun vrtova – raskošnih, pažljivo dizajniranih, carskih. Ali ova bašta… ona nije stvorena da impresionira veličinom. Nije ni nameštena za savršene turističke fotografije. Ona ti, umesto toga, nudi nešto mnogo dublje – tišinu, znanje i nežan susret sa prirodom u njenom najotvorenijem obliku.
Gde se zapravo nalazi ta tišina?
Botanička bašta se nalazi odmah pored kompleksa Belvedere, na adresi Rennweg 14. Ne treba ti karta, ne treba ti vodič – samo prođeš kroz kapiju, i iz jednog sveta (asfalt, turisti, tramvaji) zakoračiš u drugi: svet cvrkuta, bambusovih aleja i stabala koja su preživela ratove i vreme.
Što je najlepše – ulaz je besplatan. Otvorena je tokom cele godine, od izlaska do zalaska sunca. Nema komercijalnih štandova, nema prodavnica, nema kafića. Samo ti i 11.000 biljaka koje stoje tu decenijama, stotinama godina.
Malo istorije – kako je sve počelo?
Botaničku baštu je osnovala carica Marija Terezija 1754. godine, što je čini jednom od najstarijih botaničkih bašti u Evropi. Tadašnja ideja je bila jednostavna, ali moćna: stvoriti mesto gde će studenti medicine i botanike moći da uče o lekovitim biljkama.
Zamislite – tada, dok su Bečom odzvanjali kočije i barokna muzika, mladi lekari su šetali ovim stazama i učili kako da prepoznaju biljku koja leči, onu koja truje, i onu koja jednostavno prelepo miriše. Neki od njih su postali poznati botaničari – poput Nikolausa von Jacquina, čije ime i dan-danas stoji uz brojne vrste biljaka koje je prvi klasifikovao upravo ovde.
Kako izgleda danas?
Danas bašta pokriva oko 8 hektara, i podeljena je na tematske celine: tu su tropske biljke, alpske vrste, kaktusi, lekovite biljke, čak i mali bambusov mostić koji vodi ka najskrivenijem kutku bašte.
Jedan od najfascinantnijih delova su staklenici – izgrađeni još krajem 19. veka. Iako nisu svi otvoreni za javnost, jedan deo – tropski staklenik – može se posetiti, i to je iskustvo samo po sebi. Vlaga, toplotni slojevi, miris zemlje i divlji cvetovi te teleportuju direktno u Amazon.
Ja sam se tu zadržala mnogo duže nego što sam planirala. Gledala sam kako kapljice klize niz staklo i kako jedna velika Gunnera pravi hlad čitavoj jednoj klupi. I pomislila – koliko često uopšte imamo priliku da sednemo ispod džinovskog lista koji liči na kišobran za dinosaurusa?
Posebne biljke koje me uvek vrate
Moja omiljena zona je deo sa lekovitim biljkama. Tamo je sve uredno označeno, svaka biljka ima svoju tablu – na latinskom, nemačkom i često i engleskom. Tu sam prvi put uživo videla biljku čaj od koje je moja baka uvek kuvala kad nas boli stomak. Ime joj je Achillea millefolium – hajdučka trava. I jeste, zaista raste ovde, tik do ružmarina i žalfije.
Tu negde je i stablo Ginka, možda jedno od najstarijih u bašti. Zastanem uvek ispod njega i gledam listove u obliku srca, i razmišljam o njegovoj otpornosti. Ginko je jedino drvo koje je preživelo atomsku bombu u Hirošimi. I evo ga, tu u Beču, tiho se njiše i svedoči o istrajnosti.
Događaji koji menjaju pogled na botaniku
Botanička bašta nije samo prostor za šetnju – ona je i edukativni centar. Univerzitet organizuje radionice, ture, izložbe, čak i “Noć biljaka” kada se bašta osvetljava lampionima, a vodiči pričaju priče o noćnim vrstama.
Svake godine u aprilu održava se “Raritätenbörse” – sajam retkih biljaka. To je pravi raj za baštovane, ali i za one koji samo vole da gledaju neobične oblike i boje koje biljke mogu imati.
Kad je najbolje vreme za posetu?
Za mene – proleće je nezamenljivo. Tada sve počinje da cveta, a bašta doslovno miriše kao apoteka i parfimerija u jednom. Jutro je idealno – oko 8:00 ili 9:00, pre nego što sunce upekne i pre nego što stignu porodice i školske grupe.
Jesen ima svoju magiju – zlatno lišće, mir u vazduhu, i poslednji trzaji cvetanja pre zime. Zimi je tiha, povučena, ali i dalje otvorena – a tada se čuje svaki šum i vidi svaka ptica.
Moj trenutak tišine
Jednom sam, tokom jesenje šetnje, sela na drvenu klupu kraj staklenika. Niko oko mene. Samo šuštanje lišća, miris zemlje i jedan kos koji je uporno skakutao pored mene. Nisam imala knjigu, nisam imala telefon. Samo sam gledala kako se svet menja pred mojim očima, nepretenciozno i skromno. I to je bio trenutak koji me je podsetio – tišina nije prazna. Ona je ispunjena prirodom, istorijom i sobom.
Kako se Botanička bašta razlikuje od ostalih bečkih vrtova?
U Beču je gotovo nemoguće šetati a da ne naletiš na neki vrt, park ili carsku aleju. Tu su raskošni Schönbrunn sa svojom simetrijom i lavirintima, zatim Volksgarten sa ružama koje mirišu od maja do jula, Burggarten koji kao da vapi za slikarskim platnom, i naravno – Stadtpark, dom zlatnog valcera i još zlatnijeg Johanna Straussa.
Ali Botanička bašta je nešto drugo. Ovdje se ne dolazi da bi se pravile fotografije za Instagram, nego da se ode unutra. U sebe, u biljni svet, u ritam koji nije digitalan. Nema gužve. Nema buke. Nema onog osećaja da moraš nešto da vidiš. Samo ideš… i primećuješ.
I dok te Schönbrunn impresionira veličinom, Botanička bašta te leči tišinom.
Praktične stvari koje ti mogu pomoći
Ako planiraš da je posetiš, evo nekoliko korisnih informacija:
- Adresa: Rennweg 14, 1030 Wien
- Ulaz: besplatan
- Radno vreme: svaki dan od izlaska do zalaska sunca (osim na Božić)
- Najbliži prevoz: tramvaj 71 do stanice „Rennweg“, ili U1 do „Südtiroler Platz“ pa lagana šetnja
- Toaleti: postoje, ali nisu uvek otvoreni van letnje sezone
- Karta: možeš je preuzeti na sajtu bašte – botanischergarten.univie.ac.at
- Vođene ture: vikendom ili po dogovoru, često uz simboličnu donaciju
- Pristupačnost: većina staza je pogodna i za kolica i za ljude sa invaliditetom
Ja najviše volim da ponesem termos sa čajem i neku knjigu, i onda ušuškam sebe na klupu kod staklenika. Tamo ima jedan bor, koji je sav izvitoperen – kao da je plesao. To mi je omiljeni kutak.
Za koga je bašta idealna?
- Za studente: odličan prostor za učenje u prirodi
- Za roditelje s malom decom: bezbedno, čisto, mirno
- Za umetnike: inspiracija u svakom listu
- Za starije: klupe na svakih 20-ak metara, hladovina i tišina
- Za sve koji žive brzo: jer te priroda ovde nauči da usporiš
Iskreno, ako si nov u Beču i tražiš svoje mesto – idi u Botaničku. Tamo se čuje sopstvena misao jasnije nego bilo gde.
Kada je najlepša?
Ne postoji loše vreme da se dođe, ali evo mog ličnog kalendara:
- Mart–april: prve boje, visibabe i divlje ljubičice
- Maj–jun: mirisi, orkideje, sve živi
- Jul–avgust: mirno, sparno, idealno za tropske staklenike
- Septembar–oktobar: zlatna svetlost i list po list melanholije
- Novembar–februar: introspektivno, golo, ali i dalje živo u svojoj tišini
Za kraj: zašto treba da odeš?
Zato što je besplatno, a neprocenjivo.
Zato što te bašta ne poziva da nešto „uradiš“, već da jednostavno budeš.
Zato što je znanje tu, u svakom natpisu, ali i mudrost – u tišini između biljaka.
Zato što ti niko neće ništa prodati, niko te neće požurivati, niko te neće fotografisati.
Samo ćeš ti sesti i biti deo jednog sistema koji postoji vekovima, tiho i dostojanstveno.
I možda, baš kao ja, naiđeš na kosu koji skače oko tebe, ili na stablo koje pamti više od ljudi.
Imaš li ti neko svoje omiljeno mesto u Beču gde pronalaziš mir? Ako jesi bio u Botaničkoj bašti – piši mi koje ti je najlepše ćoše. Ako nisi – javi kad ideš. Možda se sretnemo negde između bambusa i hajdučke trave. 🙂
Napisala: Jagodinka Jovanović iz Beča